Osnovni Koncepti Psihologije: Od Neurobiologije do Kognitivnih Procesâ

Definicija i Predmet Psihologije

Psihologija je ljudska moć samorazmatranja. Termin „psihologija“ se vezuje za značenje „proučavanje duše“ i potiče od PSIHE (duh, duša, um, dah…) i LOGOS (nauka, studija, rasuđivanje). Simbol psihologije je grčko slovo Ψ (psi).

Psihologija kao nauka proučava:

• Psihičke procese (subjektivne doživljaje),
• Fizičke uslove njihovog nastajanja,
• Načine njihovog ispoljavanja (reakcije, ponašanja).

Psihički život ljudi obuhvata kogniciju, konaciju i emocije.

Neurobiološke Osnove Psihičkog Života

Centralni nervni sistem (CNS) čine mozak i kičmena moždina.

Cerebralni Korteks i Funkcionalna Podela

• Cerebralni korteks (moždana kora/siva masa) opisan je kao „informativni centar“.
• Navodi se debljina oko 2,5 mm i da se tu nalazi 75% ukupnog broja neurona.
• Mozak je horizontalno podeljen na dve hemisfere (anatomski slične, funkcionalno različite).
• Vertikalna podela je prikazana po funkcijama od prostijih (produžena moždina) ka složenim (kora).

Lokalizacija i Lateralizacija Funkcija

Lokalizacija funkcija znači da postoje različiti centri (npr. govor, čulna osetljivost, planiranje…). Lateralizacija označava vodeću stranu; navodi se Brokino govorno područje u levoj hemisferi (motorička kontrola govora).

Glavne Psihološke Discipline

• Opšta psihologija: Proučava osnovne psihičke procese i sposobnosti normalnog, odraslog civilizovanog čoveka (opažanje, mišljenje, učenje, inteligencija, motivi, emocije…).
• Psihologija ličnosti: Proučava ličnost kao celovit sistem osobina s ciljem da opiše i objasni psihički život i ponašanje u celini.
• Razvojna psihologija: Proučava razvoj psihičkog života u filogenezi (postanak i razvoj vrsta) i ontogenezi (razvoj jedinke od začeća do zrelosti ili smrti).
• Psihometrija: Proučava metode merenja individualnih varijacija i bavi se konstrukcijom testova i drugih instrumenata. (Empirija je znanje zasnovano na naučnim činjenicama.)
• Socijalna psihologija: Proučava ponašanje pojedinca u socijalnom kontekstu metodom posmatranja i eksperimentom (socijalizacija, grupa, stavovi…).
• Klinička psihologija: Usmerena na razumevanje, prevenciju, dijagnozu i lečenje psihičkih poremećaja.
• Pedagoška psihologija: Proučava probleme obrazovanja i vaspitanja s ciljem unapređenja.
• Psihologija rada: Proučava čoveka na poslu (prilagođavanje, uslovi) s ciljem povećanja produktivnosti i zadovoljstva uz očuvanje psihičkog zdravlja.
• Specijalna psihologija: Vezuje se za pomoć osobama s invaliditetom ili ometenim u razvoju.
• Zdravstvena psihologija: Proučava psihološke faktore u nastanku, lečenju i ishodu telesnih bolesti.

Intersekcija Psihologije i Umetnosti

Ukidanje granica između psihologije i umetnosti je prikazano kroz:

• Teme, inspiracije i nova pitanja.
• Tumačenje čoveka, relacija i ponašanja.
• Princip „raskrinkavanja“.

U dramskim formama, primena se vidi kroz analizu lika, narativa/zapleta i relacija, kao i procenu verodostojnosti paradoksa i dramskih obrta.

Autorska licenca: Pravo umetnika da proceni u kojoj meri će naučne činjenice primeniti i kako će ih tumačiti u funkciji subjektivne istine i stvaranja novog simboličkog okvira (opravdano funkcionalnošću i vrednošću dela).

Istorijski Koreni Psihologije

Antički Filozofi i Lekari

• Hipokrat: Klasifikacija temperamenata kroz četiri telesne tečnosti.
• Sokrat: Čula nisu savršena, ali daju izvesnu predstavu o svetu.
• Galen: Dopunjuje Hipokrata, povezuje materije i elemente, govori o afektima.

Platon i Aristotel

Platon naglašava nematerijalne forme i dualizam (duša i telo). Aristotel naglašava iskustvo i posmatranje, a dušu vidi kao predmet naučnog izučavanja. Aristotel razlikuje:

1. Vegetativnu dušu (biljke).
2. Vitalnu/čulnu dušu (životinje i ljudi).
3. Razumnu dušu (samo čovek).

U srednjem veku dolazi do slabljenja antičke intelektualne tradicije i premeštanja rasprava u religiju/umetnost/filozofiju uz prigušenje nauke. Renesansa i humanizam (vera u čoveka) pripremaju teren za naučnu revoluciju 17. veka i prosvetiteljstvo 18. veka.

Filozofski Pravci koji su Oblikovali Psihologiju

• Mehanicizam: Posmatra svet kao veliku mašinu i živa bića kao mehaničke uređaje, uz ideju da se ponašanje može meriti i predvideti.
• Dekartov (Kartezijanski) Dualizam: Pravi razliku između tela i uma; um se smešta u pinealnu žlezdu i „upravlja“ telom, inspirišući nastanak psihofizike.
• Materijalizam: Tvrdi da su psihičke pojave objašnjive anatomijom i fiziologijom mozga i nervnog sistema.
• Pozitivizam (Ogist Kont): Traži da saznanje bude zasnovano na činjenicama koje se mogu opažati.
• Empiricizam (Lok): Naglašava tabula rasa i poreklo znanja kroz čulno iskustvo.

Hjum navodi zakone asocijacija: sličnost i bliskost u vremenu i prostoru. Ovi pravci su temelj psihologije kao naučne discipline fokusirane na opažljive činjenice i kvantifikaciju.

Počeci Eksperimentalne Psihologije i Psihofizika

• Veber: Istražuje prag prostorne udaljenosti i diferencijalni prag (minimalna razlika između draži).
• Fehner–Veberov zakon: Razlika između dve draži zavisi od intenziteta prve draži (nije apsolutna).
• Psihofizika: Nauka o eksperimentalnom odnosu između svesti i materijalnog sveta.
• Helmholc: Otkriće tri prijemnika u oku (RGB doživljaj) i merenje brzine nervnog impulsa.

Vunt i Prva Laboratorija (1879)

Vilhelm Vunt 1879. godine osniva prvu laboratoriju eksperimentalne psihologije u Lajpcigu. Predmet je „neposredno iskustvo“, a metod je sistematska introspekcija u kontrolisanim uslovima. Oblasti istraživanja uključivale su osete/opažaje, vreme reakcije, opažanje vremena/intervala, pamćenje, pažnju, osećanja i asocijacije.

Glavne Škole Psihološke Misli

Strukturalizam

Svest je ukupnost svesnih doživljaja u datom trenutku. Fokus je na elementima svesti (senzacije, predstave, afektivni ton), njihovom organizovanju u složena iskustva (zakoni psihičke kauzalnosti, kreativna sinteza) i odnosu elemenata sa fizičkim događajima.

Funkcionalizam (Vilijam Džejms)

Premešta fokus na „zašto“ (funkciju toka svesti). Tok svesti se opisuje kao subjektivan, dinamičan, kontinuiran, selektivan i intencionalan.

Geštalt Psihologija

Naglašava da je celina više od zbira delova (holizam), a celina usmerava opažanje.

Bihejvioralizam

Zahteva da psihologija proučava isključivo spolja posmatrivo ponašanje (S–R, kasnije S–O–R). Negira instinkte/talente i naglašava ulogu okoline i učenja. Primeri: „Mali Albert“ (uslovljavanje straha), „Piter“ (odučavanje straha), naučena bespomoćnost. Metodološki bihejvioralizam koristi ponašanje za zaključivanje o mentalnim stanjima.

Psihoanaliza

Fokus na nesvesnim silama. Struktura ličnosti: Id (nagoni, trenutno zadovoljenje), Superego (moralni standardi), Ego (posredovanje, opažanje i mišljenje).

Humanistička Psihologija

Naglašava slobodu volje, stvaralaštvo i samoaktualizaciju. Cilj je razumevanje pojedinca, ne kontrola ponašanja.

Kognitivna Psihologija

Nastala kognitivnom revolucijom. Kognicija je shvatanje stvarnosti zasnovano na iskustvu i mišljenju. Navodi se kao ključna za doživljaje i ponašanje.

Procesi Učenja i Kondicioniranja

Učenje je proces sticanja trajne i srazmerne gotovosti da se ponašamo na nov način; predstavlja trajnu promenu ličnosti i ponašanja kao posledicu aktivnosti i iskustva. Učenje se opisuje i kao pokušaj i greška uz nagradu koja vodi formiranju navika. Habituacija je najprostiji oblik učenja.

Vrste Učenja

Klasično Uslovljavanje (Pavlov)

Bezuslovni stimulus (hrana) → Bezuslovna reakcija (balavljenje). Uparivanjem zvonca sa hranom, zvonce postaje uslovni stimulus i izaziva uslovnu reakciju i bez hrane.

Operantno Uslovljavanje

Verovatnoća ponašanja se menja posledicama:

• Potkrepljenje (pozitivno/negativno) povećava verovatnoću ponašanja.
• Kazna smanjuje verovatnoću i dovodi do razuslovljavanja.

Problemi fizičkog kažnjavanja uključuju privremen prestanak, negativne emocije vezane za osobu koja kažnjava, nefunkcionalnu generalizaciju i usvajanje agresije kao model.

Učenje po Modelu

Eksperiment sa Bobo lutkom pokazuje da posledice koje model dobija (nagrada/kazna/neutralno) utiču na imitaciju kod dece.

Opažanje: Selekcija, Organizacija i Interpretacija

Opažanje je niz procesa: draženje čulnih organa, organizacija percipiranog sadržaja, identifikacija i prepoznavanje objekata/događaja. Opisuje se i kao selekcija, organizacija i interpretacija stimulusa.

Razlika: Oset je aktivacija receptora, dok je opažanje smisaoni doživljaj koji daje značenje. Ključni su apsolutni (donji) prag i diferencijalni prag (prag razlike).

Organizacija Perceptivnog Polja

Figura i Pozadina (Rubin)

Figura ima definisan oblik, istupa i ima položaj, jače se pamti, dok se pozadina „nastavlja“ iza nje. Dvosmislene slike pokazuju naizmeničnu izmenu figure i pozadine (ne oba istovremeno).

Principi Organizacije (Geštalt)

• Blizina
• Sličnost
• Kontinuitet
• Simetrija
• Male površine
• Okruženost
• Zatvorenost/Klozura
• Jednostavnost

Iluzije Kretanja i Faktori Brzine

Iluzije kretanja: autokinetičko (tačka svetla u mraku), stroboskopsko (prividno kretanje iz smene slika; primena film), indukovano (vekcija), naknadni efekat kretanja (suprotan pravac nakon posmatranja stvarnog kretanja).

Faktori opažaja brzine: veliki predmeti deluju sporije; veći kontrast deluje brže; težnja da lik bude pokretan, a pozadina statična; promenjivi predmeti deluju brže; kod dva bliska u pokretu manji deluje kao da se kreće; promena osvetljenosti može da utiče (tamniji deluje pokretan).

Opažanje Umetničkog Dela

Opažanje umetničkog dela uključuje (1) detekciju objektivnih karakteristika (oblik, veličina, boja, svetlost, položaj, orijentacija) i (2) subjektivni doživljaj (prijatnost, složenost, dinamičnost, jačina, vedrina).

Memorija: Kodiranje, Čuvanje i Reprodukcija Informacija

Memorija je kognitivna funkcija koja obuhvata kodiranje, čuvanje (privremeno ili trajno) i reprodukciju informacija.

Vrste Memorije po Trajanju

Senzorna Memorija

Kratko zadržavanje čulnih informacija; kapacitet veliki, ali trajanje vrlo kratko. Ikonička memorija traje od četvrtine sekunde do jedne sekunde; ehoička 2–4 sekunde. Opisuje se kao pasivna (doslovna informacija bez značenja).

Kratkoročna/Radna Memorija

Drži informacije koje su trenutno u mislima, ograničen kapacitet (Miler 7±2, savremenije 3–5 segmenata), zadržavanje oko pola minuta do minut. Obuhvata informacije u pažnji, sveže iz čula i kodirane iz dugoročne. Bedlijev model uključuje centralni kontrolor, fonološku petlju, vizuelno-spacijalnu matricu i epizodni registar.

Dugoročna Memorija

Čuva znanje o doživljajima, pojmovima, podacima, veštinama, pravilima i odlukama. Kapacitet je ogroman (gotovo beskonačan) i dugotrajan (gotovo trajan).

Podela Dugoročne Memorije

• Proceduralna memorija: Kako nešto radimo (veštine), automatsko izvođenje.
• Deklarativna memorija: Činjenice i događaji. Deli se na:
  • Semantičku (opšte činjeničko znanje; otpornije).
  • Epizodičku (lična iskustva; stalno se modifikuju).

Rekonstrukcija i Zaboravljanje

Rekonstrukcija (Loftus): Sećanja su konstrukcije usklađene sa sadašnjim potrebama; formulacija pitanja menja procene i sećanje. Metamemorija: „Na vrh jezika“ – znamo da znamo, ali ne možemo da prizovemo.

Razlozi zaboravljanja: Neupotreba, težnja ka boljem geštaltu, represija/emotivni faktori, retroaktivna i proaktivna interferencija, nepristupačnost, sprečavanje konsolidacije.

Amnezije: Anterogradna (slabost za novo posle početka), retrogradna (slabost za pre); psihogena amnezija/fuga.

Inteligencija: Teorije, Merenje i Sposobnosti

Inteligencija je sposobnost učenja i korišćenja prethodnog iskustva (uz metakognitivne procese) i sposobnost prilagođavanja okolini (uz socijalni i kulturni kontekst).

Istorija Merenja Inteligencije

• Galton: Pokušaj merenja preko brzine jednostavnih aktivnosti (čulna osetljivost, reakciono vreme).
• Bine–Simon: Procena dečije inteligencije zadacima po godištima.
• IQ (Štern): (Mentalni uzrast / Kalendarski uzrast) × 100.
• Veksler: Verbalna, neverbalna (manipulativna) i ukupan skor.

Faktorske Teorije Inteligencije

• Spirman: Opšti faktor G + specifični faktor S.
• Terston: 7 primarnih sposobnosti (verbalna, verbalna fluentnost, numerička, spacijalna, asocijativno pamćenje, perceptivna brzina, induktivno zaključivanje).
• Hijerarhijske teorije: Opšti + grupni + specifični faktori.
• Katel:
  • Fluidna inteligencija: Zaključivanje kroz individualno učenje van škole; ne zavisi od kulture.
  • Kristalizovana inteligencija: Znanje i kulturne vrednosti stečene iskustvom i školovanjem.

Višestruke Inteligencije

Navodi se sedam tipova inteligencije:

1. Lingvistička
2. Logičko-matematička
3. Muzička
4. Prostorna
5. Telesno-kinestetička
6. Interpersonalna
7. Intrapersonalna

Smatra se da svi imaju svih sedam u nekom nivou, da većina može razviti svaku do određenog nivoa i da kombinacija čini osobenost, uz više načina da budemo inteligentni u svakoj kategoriji.