Uspon Francuske: Dinastije Kapet, Valoa i Burboni i jačanje kraljevske vlasti

Francuske kraljevske dinastije

• Kapeti (987-1328)
• Valoa (1328-1589)
• Burboni (1589-1792)

Dinastija Kapet (987-1328)

Počeci i jačanje vlasti

Igo Kapet u početku je vladao u maloj oblasti između Pariza i Orleana – Il de Frans (Île-de-France). Taj kraljevski posed se zove domen. Pariz postaje prva stalna prestonica Evrope u 12. veku i njen simbol je katedrala Notr Dam.

Jačanje centralne vlasti počelo je za vreme vladavine Filipa II Avgusta (1180-1223). On je putem diplomatskih i vojnih veština uspeo da proširi svoj domen, izgradi činovnički aparat, formira kraljevski savet (koji je zamenio feudalno veće) i sprovede sudsku reformu tako što je umesto feudalnih uveo kraljevske sudove (parlament je najviši sudski organ). Podelio je državu na administrativne oblasti kojima su upravljali kraljevi činovnici – baili i senešali.

Bitka kod Buvina i njene posledice

U bici kod Buvina (1214) u Flandriji, naneo je poraz engleskom kralju Jovanu bez Zemlje. Direktna posledica ove bitke bilo je širenje francuske vlasti na provincije koje su bile u rukama engleskog kralja: Normandija, Men, Anžu, Poatu, Turen. Flandrija je postala vazalna oblast francuskog kralja.

Druga posledica je jačanje kraljeve vlasti u Francuskoj, a slabljenje centralne vlasti u Engleskoj i Nemačkoj. To slabljenje centralne vlasti u Engleskoj dovelo je do toga da je plemstvo nateralo kralja da donese Veliku povelju slobode (Magna Carta).

Vladavina Filipa IV Lepog

Filip IV Lepi (1285-1314) nastavlja jačanje kraljevske vlasti. Osvojio je Šampanju. Pretrpeo je poraz od flamanskih gradova u bici kod Kurtrea, koja je poznatija kao Bitka zlatnih mamuza, jer su mamuze uklonjene sa pobijenih vitezova kao ratni trofeji. Značaj ove bitke je u tome što je tada prvi put pešadija savladala konjicu.

Da bi dobio novac, Filip IV je oporezovao sveštenstvo i bio u sukobu sa papom Bonifacijem VIII. Tada je kralj prvi put sazvao skupštinu staleža 1302. godine. Činili su je predstavnici sveštenstva, plemstva i građana, i trebalo je da odobre raspisivanje poreza i podrže sukob sa papom. Avinjonsko ropstvo papa je počelo tako što je papska stolica iz Rima preneta u Avinjon.

Jačanje monarhije nakon Stogodišnjeg rata

Vladavina Luja XI

Након Стогодишњег рата, Француска је добила обрисе апсолутистичке монархије. То је посебно било очигледно у време Луја XI (1461-1483). Државу су водили чиновници, зависни од краља, централна власт је била снажна захваљујући порезима, а стајаћа војска је омогућила независност краља од племства. Ујединио је државу и освојио све покрајине сем Фландрије и Бретање. Спровео је војне реформе и допринео културном и економском јачању градова.