Позна антика и Велика сеоба народа: Преобликовање Европе

Позна антика и Велика сеоба народа

Период од IV до VI века (и почетак VII века) назива се позном антиком, али се често користи и назив рани средњи век. Ово је време друштвених и политичких потреса, економских криза и великих миграција, познатих као Велика сеоба народа, које су значајно измениле структуру Римског царства и обликовале европску историју.

Велика сеоба народа

Почетак Велике сеобе (375. година)

Велика сеоба народа започела је упадом Хуна у Европу 375. године кроз равницу између Урала и Каспијског језера, познату као „Врата народа“. Хуни, вешти коњаници и стрелци, изазвали су ланчане миграције других народа, укључујући Германе и Словене.

Германска племена

Германска племена, попут Гота, Вандала, Франака и других, почела су да се насељавају унутар граница Римског царства. Многи су тражили дозволу да се населе у замену за војну службу, али ове миграције су на крају допринеле слабљењу царства.

Подела Римског царства

395. године цар Теодосије I поделио је Римско царство на источни и западни део. Истоком је управљао његов син Аркадије из Константинопоља, а западом син Хонорије из Рима. Ова подела се показала трајном. Западно Римско царство пало је 476. године, док је Источно царство, касније познато као Византија, наставило да постоји до 1453. године.

Кључне битке и догађаји

1. Битка код Хадријанопоља (378. година)

   Визиготи, под притиском Хуна, тражили су уточиште у Римском царству. Након сукоба са римским намесницима, подигли су побуну. У бици код Хадријанопоља победили су римску војску и убили цара Валенса.

   Значај: Ово је први велики пораз Рима од варварских племена у позној антици.

2. Пљачка Рима (410. година)

   Под вођством краља Алариха, Визиготи су упали у Рим и опљачкали га.

   Значај: Први пут у 800 година варварска војска заузела је град Рим, симбол римске моћи.

3. Битка на Каталунским пољима (451. година)

   Атила, хунски вођа, напао је западно Римско царство. Римљани и њихови савезници (Франци и Визиготи), под вођством Аеција, поразили су Хуне у Галији.

   Значај: Ово је био крај Атилине претње Западу.

4. Пад Западног римског царства (476. година)

   Германски војсковођа Одоакар збацио је последњег римског цара Ромула Августула.

   Значај: Сматра се крајем антике и почетком средњег века.

5. Битка за Италију (493. година)

   Теодорих, краљ Острогота, поразио је и убио Одоакара, оснивајући краљевство Острогота са центром у Равени.

Германске државе

1. Визиготи

   Населили су се у јужној Галији и Шпанији, где су основали краљевство са центром у Тулузу.

2. Остроготи

   Под Теодорихом, створили су краљевство у Италији, али га је 553. године освојила Византија.

3. Франци

   Основали су Франачко краљевство у Галији, које је постало основа за будућу Француску.

4. Вандали

   Освојили су северну Африку и Картагину, али их је Византија поразила 534. године.

5. Англосаксонци

   Населили су Британију и основали мале краљевине, које су постале језгро енглеске државе.

Хуни

Под вођством Атиле, Хуни су створили моћну државу са центром у Панонској низији. Нападали су и Источно и Западно римско царство. Њихова претња окончана је након битке на Каталунским пољима и Атилине смрти 453. године.

Пад Западног римског царства

До 476. године, Западно римско царство било је сведено на Италију. Германска племена су га званично укинула, али Источно царство (Византија) наставило је римску традицију.