istorijs

Почетак новог века – промене у Европи

Средина XV века доноси велике друштвене, економске, политичке и културне промене.

Промене су међусобно повезане и утичу једна на другу.

Свет постаје повезанији и сложенији него у средњем веку.

Почетак новог века се везује за 1492. годину – откриће Америке.

Велики значај имају географска открића, напредак науке, појава штампе, развој ратне технике и реформа цркве.

Од XV до XVII века Европљани истражују нове континенте (Америку, Африку, Азију).

Шпанији и Португалу се придружују Холандија, Енглеска и Француска.

Пораст становништва и развој градова убрзавају развој Европе.

Нова храна (кромпир, кукуруз) и злато из Америке мењају начин живота.

Печат епохе

Хуманизам и ренесанса обликују културу.

Барут мења ратовање и представља велику технолошку прекретницу.

Напредак науке заснива се на посматрању, експериментима и математици.

Коперник први доказује да Земља кружи око Сунца.

Значајни научници: Кеплер, Галилеј, Бруно, Њутн.

Развој филозофије предводе Бекон и Декарт.

Реформа цркве

Покушај реформе Римокатоличке цркве доводи до поделе на католике и протестанте.

Прате је верски и грађански ратови.

2. Велика географска открића  Узроци открића

Пораст знања, техничких проналазака и општег образовања.

Велика потреба Европе за источњачком робом (зачини, свила, мириси, драго камење).

Потреба да се пронађе поморски пут у Индију и заобиђу трговачки посредници.

Развој компаса, дурбина, часовника и бродоградње (каравеле).

Прецизније и тачније географске и поморске карте.

Португалци – први истраживачи

Принц Хенри Морепловац оснива поморску школу и подстиче експедиције.

Бартоломео Дијаз допловљава до Рта добре наде (1487/88).

Васко да Гама опловљава Африку и стиже у Индију (1498).

Португалци оснивају трговачке станице у Индији и Азији и успостављају монопол.

Колумбo и откриће Америке

Кристифор Колумбо испловљава 1492. под шпанском заставом.

Открива Сан Салвадор и још више острва (Куба, Хаити, Јамајка…).

До смрти мисли да је стигао у Индију.

 даља открића

Америго Веспучи доказује да је откривен нови континент.Педро Кабрал открива Бразил (1500).Балбоа први види Тихи океан (1513).Енглези и Французи се укључују у истраживања (Џон Кабот, Жак Картије).

Магелан – прво путовање око света

Магелан (1519–1522) организује прву пловидбу око Земље.Прелази Атлантик, пролази кроз данашњи Магеланов мореуз, улази у Тихи океан.Погибија на Филипинима, али један брод (Викторија) завршава пут.Доказано је да је Земља округла.

Освајања и колонизација

Шпанци и Португалци освајају Јужну Америку; Енглези и Французи Северну.Кортес осваја Астеке (1519–1521), Пизаро покорава Инке (1533).Тордесиљас (1494): подела света – Бразил Португалу, остало Шпанији.Конкистадори оснивају упоришта, колоније и шире хришћанство.Индијанско становништво масовно нестаје.

Последице великих открића

Прва енглеска колонија: Џејмстаун, Вирџинија (1607).Трговина се пребацује са Медитерана на Атлантик.Отварају се рудници и настају плантаже у Америци.Почиње довођење афричких робова.Размена биљака и животиња између Европе и Америке.Истражена Аустралија (Тасман, Кук).Открића убрзавају развој Европе, али уништавају домородачке цивилизације и покрећу ропство.

Глобалне промене

Велика географска открића и динамична дешавања преокренули привреду и друштво у глобалном смеру.Створени су нови трговачки путеви, нова тржишта и техничка достигнућа.Појавила се светска трговачка мрежа која повезује Европу, Азију, Африку и Америку.

Трговина и светске силе

Индија и Кина постају кључне тачке трговине.За утицај у Индији боре се Енглеска и Холандија; средином XVIII века Енглеска преузима контролу над стратешким подручјима.Почиње трговина робљем која постаје део

глобалне економије.Велике поморске силе постају Шпанија, Енглеска и Низоземска.Огроман прилив племенитих метала и добара у Европу мења економске прилике.Османлије, Могули и Сафавиди постају важни регионални и светски партнери у трговини, повезују Европу са Далекim истоком.Због контроле Малајског архипелага долази до сукоба између Енглеске, Низоземске и Португала.

Миграције

Расту унутрашње миграције са села у градове.Јача спољашња миграција — насељавање Новог света.

Број становника Европе расте, највише у градовима.И даље су присутни ратови, куга, тифус и глад који успоравају раст.Највећи градови: Цариград, Рим, Венеција, Напуљ, Милано, Париз, Лондон, Антверпен, Москва.У 17. веку Амстердам постаје водећи трговачки центар; Париз и Лондон нагло јачају.Италија и Фландрија су најурбанизованије и најиндустријализованије европске области.Велики прилив злата из Америке доводи до револуције цена — новац губи вредност, а цене расту.Градови се утврђују због све јаче артиљерије.Најважније грађевине су цркве, катедрале, већнице и градски тргови.

Мануфактура и почеци капитализма

Мануфактуре настају у XV веку у Италији и Фландрији, а затим у Енглеској, Француској, Низоземској и немачким земљама.Обим производње расте, као и трговачка размена.Рад у мануфактурама је ручни; радници изводе само један део процеса и тако повећавају ефикасност.Најразвијеније гране: сукнарство, свиларство, кожарство, бродоградња.

Енглеска и процес „ограђивања“

Развој текстилне индустрије повећава потражњу за вуном.Племство ограђује пашњаке, купује или присваја сељачку земљу.Сељаци остају без земље, селе се у градове и постају надничари у мануфактурама.Овај процес симболично описан изреком: „Овце су појеле људе.“Градови јачају, што доприноси развоју мануфактура.

Изум аутоматске предилице убрзава производњу текстила.Напредак у металургији — усавршавање топљења метала.Проналазак парне машине у 18. веку изазива револуцију у производњи.Машинска индустрија постепено потискује мануфактуру.

Развој градова, банкарства и трговине.Пораст писмености захваљујући Гутенберговој штампарији.Јача ренесанса, реформација, просветитељство и научна револуција.Развија се капитализам; грађанска класа добија економску моћ.Феудалци и свештенство губе на значају и утицају.

Хуманизам и ренесанса – тезе

Колевка: Апенинско полуострво – Венеција, Фиренца, Милано, Папска држава, Напуљ.Развој градова створио грађанску класу са новим погледом на свет (супротним црквеном).Повратак антици; човек и природа у центру пажње.Хуманисти уче латински и грчки; проучавају античку уметност, књижевност, филозофију.Одбацивање средњовековног аскетизма; човек постаје „мерило свих вредности“.Борба против монашког схватања света, јачање световног образовања.Италија: Петрарка, Данте, Бокачо.Немачка: Еразмо Ротердамски, Рајхлин, Меланхтон.Хуманизам оживљава лаичко образовање, потискује схоластику и поправља употребу латинског језика.

Реформација као покрет ослобађања личности од црквене стеге – идејно повезана са хуманизмом.„Ренесанса“ значи препород антике у уметности и целокупној култури.Појам у употреби од XVI века (Вазари), популаризован у XIX веку (Буркхард).Научно-духовни аспект = хуманизам; културно-уметнички аспект = ренесанса.Богати трговачки градови (Ђенова, Венеција, Фиренца).Недостатак јаких централних власти → више слободе.Јако присуство античких споменика.Досељавање грчких учених људи после пада Цариграда 1453.Развој архивистике, проучавања рукописа, археологије.Штампарија → ширење идеја.

Индивидуализам – сликари и вајари истичу своју личност; јављају се аутопортрети.Хуманизам – човек и његова лепота у центру.Реализам – напуштање византијских форми; верни прикази тела и простора.Научност у уметности – проучавање анатомије, оптике; развој перспективе.Национализација уметности – развој националних стилова.Меценат – владара, банкара и богатих породица (нпр. Медичи).Сакупљаштво – колекције старина, библиотеке.Прелазак са темпере на уљано сликарство (уведено у Италију из Холандије).Покушај приказивања треће димензије – перспектива.Нови стилови у јавним и приватним грађевинама.Примери: Лувр, Вавел, Кремљ, Палацо Строци, Свети Петар у Риму.

Вајарство: Микеланђело (Давид, Мојсије, Брут).Сликарство:Леонардо да Винчи (Мона Лиза, Тајна вечера)Рафаело (Сикстинска мадона)Тицијан (портрети: Карло V…)Холандија: пејзажи и грађански живот.Немачка: Албрехт Дирер.Француска: Рабле.Енглеска: Шекспир.Наши простори: Марин Држић.

Главне теме: љубав и религија.Критика Цркве: Еразмо Ротердамски – Похвала лудости.Друштвена критика: Томас Мор – Утопија (укидање новца, приватне својине).Развој драме – Шекспир.

Aпсолутизам

Апсолутистичка монархија је нови тип државе карактеристичан за нови век. Облик владавине у којем владар има неограничену власт. Наследила је средњовековне сталешке монархије. Државна власт је јака и централизована. Постојала је од 16. до 18. века. То је држава феудалног типа у којој владару припада сва власт.

Главне карактеристике

Владар доноси законе и одлуке о рату и миру. Централна власт је изузетно јака. Државни апарат чине војска, полиција и чиновници који без поговора слушају владара. Не сазивају се сталешке скупштине ни парламент. Армија је стална, моћна и користи се и за гушење устанака. Племство не плаћа порезе, а владари уводе бројне порезе поданицима.

Разлози успона

Нови, економски моћан грађански слој подржава јаку монархију. Иако економски јак, грађански слој нема политичка права. Феудални ратови и самовоља племства угрожавају сигурност и јединство тржишта. Племство губи политичку самосталност. Употреба ватреног оружја и стварање стајаће војске смањују војну улогу племства. Енергичан и способан владар сматрао се гаранцијом мира и напретка.

Државе и владари апсолутизма

Апсолутизам највише долази до изражаја у Француској и Русији. Највећи апсолутистички владари су Луј XIV и Петар I. Успон апсолутистичких монархија почиње у Шпанији, Османском царству и Московској Русији. Касније се придружују Француска, Енглеска, Аустрија и Пруска.

Монархија и династија

Монархија престаје да буде изборна и постаје наследна. Владарева права потичу од Бога, а краљ је одговоран само Богу. Династију чине владар, његова супруга и престолонаследник. Познате династије: Бурбони, Стјуарти, Тјудорови, Хабзбурзи, Хоенцолерни и Романови. Наследно уређење престола спречава потресе при промени владара.

Државна управа и организација

Апсолутистички владари изграђују управни апарат и централистичко уређење. Оснивају врховне и локалне органе власти и међусобно их повезују. Важан врховни орган је Државни савет. Двор постаје центар моћи и утицаја. Моћ парламента почиње да расте, али остаје ближа сталешкој скупштини него модерном парламенту.

Спољна политика и дипломатија

Велики ратови дају велики значај дипломатији. Дипломатија постаје цењена грана спољне политике. Дипломатски језик је дуго био француски, а после Берлинског конгреса све више енглески. Развија се и тајна дипломатија. Успоставља се појам равнотеже сила који обележава европску и светску политику.

Пад апсолутизма и просвећени апсолутизам

Монархије постепено губе сјај и углед. Постаје неопходно ограничити владарева божанска права законима. У другој половини 18. века јавља се просвећени апсолутизам. Владари просвећеног апсолутизма посвећују већу пажњу законима и поданицима. Просвећени апсолутизам у Тоскани достиже врхунац.

1. Француска у време Анрија IV

У 16. веку Француску потресају верски ратови између католика (већина) и хугенота (протестанти). Кулминација: Вартоломејска ноћ (1572) – масакр око 3.000 хугенота у Паризу, потом хиљаде широм Француске. На власт долази Анри IV (хугенот, династија Бурбон). Да би добио подршку католика, прелази у католичанство: „Париз је вредан једне мисе!“  Нантски едикт (1598) – уводи верску толеранцију, хугеноти добијају слободу вероисповести. Колико је смирио државу, Анри гради поредак:

јача краљевску бирократију, смањује утицај аристократије, поставља темеље апсолутној монархији.

2. Кардинал Ришеље (1624–1642) Влада у име Луја XIII. Циљеви: Ојачати централну власт. Сломити: политичку моћ хугенота, самосталност племства. Мере:

Дозвољава хугенотима веру, али им укида тврђаве и војску. Опсада Ла Рошела (1627–1628) – пад главног хугенотског упоришта. Алески едикт – хугеноти задржавају веру, али губе политичка права. Уништава приватне племићке војске и утврђења. Племству даје привилегије уместо власти → везује их за двор. Пред смрт бира наследника – кардинала Мазарена.

3. Мазарен и рани Луј XIV

Када Луј XIV постаје краљ (5 година), Мазарен наставља Ришељеову политику. Долази до устанка Фронда (племићка побуна против јаке власти). Побуна угушена → Луј XIV схвата да мора владати сам и да се треба одмакнути из Париза → гради Версај.

4. Апсолутна монархија Луја XIV (1661–1715)Мере:

Не сазива Генералне сталежe → нема контроле над краљем. Ослања се на бирократе из средње класе → племство изгубило локалну власт. Гради најјачу армију у Европи (300.000 војника). Уз помоћ Колбера спроводи политику јаке економије (меркантилизам).

5. Колбер и економија

Развија пољопривреду, рударство, мануфактуре. Подстиче извоз луксузних производа. Уводи високе царине. Јача улогу колонија. Француска постаје економски најјача држава Европе. Међутим — раскош двора + ратови = финансијски проблеми.

6. Версај – центар моћи

Огроман, луксузан двор, симбол краљевске моћи. Племство живи у Версају → стално под контролом краља. Систем ритуала (нпр. „подизање краља“) показује хијерархију и важност краља. Племићи губе политички утицај, али добијају част и привилегије. Развој културе: сликарство, архитектура, драме, балет, наука (Француска академија).

7. Слом Луја XIV

Разлози: Скупи ратови (посебно Рат за шпанско наслеђе 1701–1713). Укидање Нантског едикта (1685) → прогон хугенота. 100.000 хугенота одлази у друге земље. Француска економија нагло слаби, конкуренти јачају.

8. Мускетари Луја XIII

Основани 1622. Елитна јединица: комбинација специјалних снага и тајне службе. Задатак: заштита краља. Прихватани само племићи. Носили плаве тунике са златним чипкама и крстом. Чувени по мачевању и храбрости. Постали легенда (Атос, Портос, Арамис, Д’Артагнан).